Zaovinsko jezero

Zaovinsko jezero se nalazi na planini Tari kod mesta Zaovine i po svom nastanku je veštačko. Nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Kik (958 m nmv). Pri najvišem vodostaju, površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881,5 m. Najveća dubina je oko 110 m. Jezero dopunjavaju dva potoka Konjska reka i Beli Rzav. Jezero je akumulacija reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ u Perućcu sa kojom je povezano vertikalnim cevovodom. U slučaju niskog vodostaja reke Drine jezero se prazni i pokreće turbine hidroelektrane dok u slučaju viška vode i poplavnih talasa voda se pumpa vertikalno u Zaovinsko jezero. Zbog toga nivo jezera dosta osciluje. Postoje i četiri manja jezera iz kojih se voda sistemom spojenih sudova može pretakati u veliko jezero. Jedno od tih jezera je i jezero Spajić koje se nalazi sa druge strane brane. Voda je veoma čista te uz malu preradu u postrojenjima za preradu vode koristi se za piće. Jezero se koristi i za uzgoj pastrmki. Leti ima kupača na neuređenim plažama. U blizini nasute brane je i mesto gde je Josif Pančić otkrio Pančićevu omoriku, kao i srednjovekovno utvrđenje Grad. Na Zaovinama je zabeleženo oko 50% flore cele planine Tare, odnosno oko 15% flore Srbije. Na ovom području do sada je utvrđeno prisustvo oko 600 biljnih vrsta.

• od ukupnog broja zabeleženih vrsta, 55 biljnih vrsta se nalazi na preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije.
• među 330 međunarodno značajnih biljaka koje žive u Srbiji, 25 vrsta se mogu naći na području Zaovina;
• na prostoru Zaovina nalazi se 15 biljnih vrsta koje su zaštićene kao prirodne retkosti kao npr. runolist, a tu se nalaze i subendemiti Nikolićeva kandilka, Pančićeva poljska mlečika, i predstavnici familije Orchidaceae koji su predloženi da budu uvršteni na listu Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti;